Na današnji dan

1804. - Postavljena je prva đumrukana (carinarnica) Karađorđeve Srbije, na Savi kod Ostružnice, o čemu svedoče zapisi Petra Jokića, Karađorđevog buljubaše.

1856. - Rođen je francuski maršal Luj Feliks Fransoa Franše Depere, istaknuti vojskovođa u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda Srpske vojske

1892. - Rođen je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito.

1923. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom.

1929. - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića u kojoj je naslovnu rolu tumačila Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944. - Pod šifrom "Konjički skok" Nemci su započeli vazdušni desant na Drvar, u nameri da unište Vrhovni štab Narodno Oslobodilačke Vojske.

1962. - Umrla je srpska slikarka Zora Petrović, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1963. - Samit afričkih država u Adis Abebi okončan je sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1995. - Četiri časa pre isteka ultimatuma, kojim je zaprećeno bombardovanjem ukoliko ne prestanu borbe oko Sarajeva, NATO avioni su bombardovali širu okolinu Pala.

Branje voća u rafovima

Budućnost maloprodaje u velikim supermarketima jeste branje voća i povrća direktno s biljke. Ideju o ovako zdravoj kupovini predstavila je kompanija koja predviđa buduće trendove "Futurelab", a podržao ju je poznati britanski lanac samousluga "Seinsburi".
Prema predviđanjima, kupovina unapred priređenih ili konzervisanih namirnica biće zamenjena direktnim branjem voća i povrća s police. U "Seinsburiju" smatraju da bi ova ideja u potpunosti promenila prodaju proizvoda.
Slogan "upotrebiti do" time bi sasvim nestao, a kupci bi mogli uzimati najsvežije moguće voće i povrće. U sadašnjim uslovima voću i povrću je potrebno između tri i četiri dana da iz polja, voćnjaka ili plantaža stignu u radnje. Prema novoj ideji, biljke bi se uzgajale na licu mesta, u hidroponičnim posudama koje su dizajnirane tako da biljci omogućavaju razvoj bez korišćenja zemlje.
Voće i povrće u tom slučaju rastu u posebnom, hranjivom rastvoru, a time je smanjena i potreba za pesticidima. Biljku u hidroponičnoj posudi poljoprivrednik bi mogao preneti u supermarket dok ona još raste. Proizvodi koji bi se brali na policama jesu jagode, paprike, pasulj, maline, paradajz, boranija i gljive.

Izvor

AMSS

    Prema podacima kojima raspolaže AMSS, povoljne vremenske prilike omogućavaju nesmetano obavljanje saobraćaja po suvim kolovozima i uz dobru vidljivost.
    Na važnijim i frekventnijim putnim pravcima van gradskih sredina, saobraćaj je trenutno umerenog inteziteta.
    Do ponedeljka, 25. maja, u 12,00 časova, saobraćaj će biti potpuno obustavljen preko mosta na Crnom Timoku (most broj 3, neposredno pre ulaska u tunel na deonici Selište-Gamzigradska Banja), na magistralnom putu M-5 Paraćin-Zaječar. U periodu obustave saobraćaja, vozači koji idu iz Paraćina za Zaječar, Negotin ili Knjaževac, mogu da koriste alternativni put od Selišta ka Boru, pa preko Nikoličeva za Zaječar i dalje. Vozači koji idu iz Knjaževca i Zaječara ka Paraćinu, mogu da koriste regionalni put Zaječar-Boljevac, preko Lubnice, i dalje ka Paraćinu ili napred navedeni pravac Zaječar-Bor (preko Nikoličeva)-Selište i dalje ka Paraćinu. Od 25. maja, posle podne, saobraćaj preko mosta će se, ponovo, obavljati po režimu naizmeničnog propuštanja vozila, jer će se, i dalje, raditi na popravci mosta.
    Radi se na sanaciji tunela "Stara Straževica", u okviru rehabilitacije kružnog puta oko Beograda R-251. Zbog radova, ovaj tunel će biti zatvoren za saobraćaj do 03.09.2009. Vozače upozoravamo da u potpunosti poštuju sva ograničenja i zabrane definisane postavljenom saobraćajnom signalizacijom, koja reguliše i način preusmeravanja saobraćaja.
    U klisurama i usecima, odnosno pored kamenih kosina, moguća je pojava odrona, posebno duž Đerdapske i Ibarske magistrale, kroz Sićevačku, Grdeličku i Drensku klisuru. Ekipe putara ih redovno uklanjaju, ali se vozačima preporučuje da voze oprezno i sporije, posebno na delu Đerdapske magistrale od Golupca do Đerdapske brane, gde su odroni najizraženiji.