Na današnji dan

1746. Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa

1783. Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789. Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista.

1900. Rođen je francuski pisac Žak Prever.

1945. U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil, predsednik SAD Ruzvelt i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu.

1972. Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974. Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1980. Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.

2003. Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

2005. Umro je Maks Šmeling (99), bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta.

BAFTA za Terija Gilijama

Britanski pisac, režiser i "pajtonovac" Teri Gilijam biće nagrađen priznanjem za izuzetan doprinos filmu.

Gilijam (68) rođen je u Americi, ali decenijama živi u Britaniji. Najpoznatiji je po filmovima "Monti Pajton i Sveti gral", "Dvanaest majmuna", "Paranoja u Las Vegasu", "Braća Grim" i drugim.

Trenutno priprema film "Čovek koji je ubio Don Kihota", a nedavno je okončao snimanje filma "Imaginarijum doktora Parnasusa", u kojem je svoju poslednju ulogu ostvario tragično preminuli australijski glumac Hit Ledžer. Pošto je glumac umro pre završetka snimanja, njegovu ulogu preuzeli su Džoni Dep, Džud Lou i Kolin Farel.

Zanimljivo je da je Gilijam bio prvi izbor spisateljice Dž. K. Rouling za režiranje filmova o Hariju Poteru, ali studio "Vorner" odabrao je Krisa Kolambasa za prvi film "Hari Poter i čarobnjakov kamen" (2000). Gilijam je nakon toga izjavio da nikada neće režirati nijedan film o Hariju Poteru.

Reditelju će nagrada biti uručena u nedelju na ceremoniji u Londonu. Prvi dobitnik posebne nagrade BAFTA bio je Alfred Hičkok, 1971. godine, dok su tokom godina to priznanje dobili Žak Kusto, Stiven Spilberg, Federiko Felini, Vudi Alen i drugi. Prošle godine, dodeljeno je glumcu Entoniju Hopkinsu i voditelju Brusu Forsajtu.

Loše vreme usporava izgradnju tornja na Avali

Zbog lošeg vremena koje, uprkos velikim naporima neimara, usporava izgradnju Avalskog tornja, neizvesno je da li će novi-stari simbol Beograda svečano biti otvoren 29. aprila. Prvi posetioci, kako je planirano, na vrh kolosa trebalo bi da se popnu tačno na dan kada je srušen u NATO bombardovanju pre jedne decenije, ali će po svemu sudeći, morati da sačekaju. Cele zime radnici se suočavaju sa katastrofalnim vremenskim uslovima. Padao je sneg, gradilište je okovao led, spuštala se magla, a sada duva i vetar koji na Avali zna da dostigne brzinu do čak 30 metara u sekundi. Pedeset radnika, u dve smene, svakodnevno se bori sa prirodom. Bez obzira na to što se neretko dešava da zbog lošeg vremena grade samo jedan sat dnevno, neimari su televizijski toranj uzdigli već do 114. metra, a trebalo bi da, kao i "original" bude visok čitava 203 metra.
Novac, kao i sva tehnička oprema koja je neophodna da bi toranj imao i telekomunikacionu i turističku funkciju su obezbeđeni. Međutim, prema rečima Bate Milatovića, inicijatora i urednika akcije "Izgradimo toranj na Avali", vreme će odlučiti kada će kolos zasijati punim sjajem.
Ne postoji nijedan razlog da toranj ne bude gotov do 29. aprila, osim vremenskih uslova. Emisiona tehnika se već ugrađuje, antena je nabavljena i dalje sve zavisi od vremena. Prethodni televizijski toranj na Avali sagrađen je 1965. godine na osnovu projekta arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića, a projektnu konstrukciju je uradio inženjer Milan Krstić. Ubrzo po njegovom otvaranju, Asocijacija tornjeva iz Pariza proglasila ga je najlepšim na svetu, u kategoriji trokraka. Novi-stari simbol Beograda, čija je gradnja počela 6. februara 2007. godine, imaće dva lifta marke "šindler", ali će građani do vidikovca na 122. metru, ako žele, moći da se popnu i peške kako bi sa najviše građevine na Balkanu uživali u pogledu na sve četiri strane sveta.

Srpska egologija

Ekološka kampanja pod nazivom "Ja čuvam Srbiju, a ti?" koju organizuje Fond "Ekotopija" biće promovisana večeras u klubu "Superspejs" u Beogradu, najavljeno je iz tog fonda.

Cilj kampanje je podizanje svesti o globalnim i lokalnim posledicama zagađivanja planete, kao i o neophodnosti ličnog angažovanja kako bi se te posledice smanjile.

Akcija je osmišljena kroz prikazivanje 10 spotova kojima se skreće pažnju na najznačajnije ekološke probleme i ujedno daje savet na koji način svaki pojedinac može dati svoj doprinos smanjenju zagađenja u Srbiji.

U kampanji "Ja čuvam Srbiju a ti?" učestvovaće mnoge poznate ličnosti iz javnog života Srbije- glumci Zoran Cvijanović, Ana Sofrenović, Gordan Kičić, pevačica Ana Stanić...

Parice za mamice

Ministarstvo zdravlja predložilo je da svim zaposlenim ženama koje održavaju trudnoću od sledeće godine budu isplaćene plate u punom iznosu. Takvih žena je prošle godine bilo 24.000 od ukupnih 75.000 porođaja. Trenutno celu zaradu dok su na bolovanju, dobijaju samo trudnice u Beogradu jer su gradske vlasti obezbedile dodatni novac za to. U Jagodini nezaposlena trudnica dobija 10.000 mesečno.

Prema predlogu, Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbeđuje 65 odsto, a dodatnih 35 odsto bi se obezbeđivalo iz budžeta, objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja. Realizacija ove strategije podsticanja rađanja, zahteva izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to se može očekivati do kraja godine, kada će se naći u skupštinskoj proceduri. Ukoliko se globalna finansijska kriza ne pogorša, ova sredstva bi bila predviđena u budžetu Srbije za 2010. godinu.
Na taj način će podsticanje rađanja biti prioritetna obaveza nadležnih državnih organa i šire društvene zajednice.
Takođe, Ministarstvo smatra da bi dodatna mera podsticanja rađanja mogla biti i obezbeđivanje 100 evra mesečno svakoj trudnici, bez obzira da li je zaposlena ili ne, da bi se poboljšao finansijski položaj budućih majki. Međutim, s obzirom na činjenicu da u Srbiji godišnje ima oko 75.000 porođaja, u ovom momentu ne postoji mogućnost da se u budžetu Srbije obezbede sredstva za te namene, ukazuju u Ministarstvu zdravlja.
Od početka ovog meseca celu platu dobijaće Beograđanke koje su na bolovanju zbog održavanja trudnoće, nedavno je najavio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
Procenjuje se da u glavnom gradu godišnje porodi 8.000 žena, a da trudničko bolovanje koristi nešto više od 1.000. Pri Ministarstvu postoji komisija koja proverava ko treba da ide na trudničko a ko ne, a jedan od kriterijuma je da su žene živele u Beogradu zaključno sa 31. decembrom prošle godine.
I gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma najavio je da će od februara trudnice i porodilje koje nisu zaposlene mesečno dobijati po 10.000 dinara iz budžeta Skupštine grada.

Vesti za 04.02.2009.

Vlada Srbije emitovaće sutra državne zapise u iznosu od dve milijarde dinara radi finansiranja deficita tekuće likvidnosti budžeta.

Prve bebe rođene u dedinjskom porodilištu. Otvoren Centar za ginekologiju KBC "Dr Dragiša Mišović" posle decenije od bombardovanja i godinu dana čekanja agregata.

Ministarstvo zdravlja predložilo je da svim zaposlenim ženama koje održavaju trudnoću od sledeće godine budu isplaćene plate u punom iznosu.

Premijera predstave "Miracle" danskog autora Sorena Ovesena, u režiji Ane Đorđević, biće održana danas od 12 i od 20 sati u Pozorištu "Boško Buha"

Crveno-beli košarkaši u Ukrajini pobedili Azovmaš (74:62), prekinuli seriju poraza i ostali u igri za plasman na final eight Evrokupa!

Košarkaši Partizana večeras dočekuju Lotomatiku u drugom kolu Top 16 faze Evrolige.

Kupovni kurs evra    93,45            prodajni 94,01 dinara.

Najviša temperatura danas 12 stepeni.

Kursna lista za 04.02.2009.

NAZIV ZEMLJE	KUPOVNI KURS	PRODAJNI KURS
Evropska unija	93,45	94,01
Švajcarska	62,67	63,05
Velika Britanija	103,45	104,07
SAD	71,71	72,14

Stanje na putevima

Prema podacima kojima raspolaže Operativni Centar AMSS, na važnijim, frekventnijim putnim pravcima u nižim predelima kolovozi su pretežno suvi, mestimično vlažni na regionalnim putevima, dok su u istočnim krajevima Srbije kolovozi mokri zbog slabe sipeće kiše.
Vidljivost je, zbog guste magle, smanjena na svega 30-50 metara u Požeškoj kotlini, na prilazu Kopaoniku sa zapadne strane, preko Tresibabe i Čestobrodice, dok je dolinom Drine, na Tari i preko Debelog brda, vidljivost do 100 metara, a sumaglice ima u većem delu Timočke i Negotinske krajine. U zonama sa maglom, vozačima savetujemo da voze sporije i opreznije, uz upaljena oborena svetla i držanje većeg rastojanja između vozila.
Na prilazima zimskim turističkim centrima, kao i na regionalnim putevima 2. i 3. prioriteta, ima od 1 do 3 cm zaostalog snega na kolovozima, zbog čega vozila moraju obavezno da imaju zimsku opremu.
Za kamione sa prikolicom i šlepere zabranjen je saobraćaj na svim prilazima Kopaoniku, Goču i Goliji, na Vlasini, preko Crnog vrha, Rtnja, Debelog brda, Tare i Bukova, na putevima koji vode ka Babinom zubu na Staroj planini, na regionalnim putevima u višim predelima područja Ivanjice, Raške i Novog Pazara. Za ostale kategorije vozila, na navedenim putnim pravcima neophodna je upotreba zimske opreme.
Sa jačim udarima vetra treba računati na putevima u tzv. košavskom području, pre svega u Podunavlju, Pomoravlju i u južnom Banatu, kao i na prilazu Kopaoniku iz pravca Brusa. Na Babinom zubu na Staroj planini duva jak vetar koji stvara snežne nanose do 50 cm, zbog čega je saobraćaj je usporen i otežan.
Putari skreću pažnju na veliki broj oštećenja na kolovozima, pre svega u vidu udarnih rupa, što nalaže dodatnu pažnju vozačima. U klisurama i usecima, odnosno pored kamenih kosina, učestali su odroni, posebno duž Đerdapske i Ibarske magistrale, kroz Sićevačku i Grdeličku klisuru.
Saobraćaj je umerenog inteziteta na svim magistralnim i važnijim regionalnim putevima, dok je na prilazima većim gradskim sredinama pojačan i obavlja se nešto usporenije.

Na graničnim prelazima, za putnička vozila nema dužih zadržavanja od 30 minuta.