Napokon škola u Kaluđerici

Meštani Kaluđerice, najvećeg divljeg naselja na Balkanu, prema najavama gradske uprave, uskoro će dobiti prvi dom zdravlja, novu osnovnu školu i još jedan vrtić. Dok se to ne realizuje odlaziće, kao što to rade poslednje dve decenije, u montažnu ambulantu, neće imati evidenciju koliko mališana čeka upis u vrtić, a OŠ "Aleksa Šantić" radiće u tri smene sa skraćenim časovima.
U Gradskoj upravi kažu da je izgradnja zdravstvene ustanove u ovom naselju prioritet.
- Izgradnja novog objekta počeće ove godine. I to neće biti ambulanta, nego pravi dom zdravlja, jer je naselje prebukirano, a za takve kapacitete ambulanta nije rešenje. Takođe se nadamo da će i biti završen do kraja ove godine - kaže Dragana Jovanović, sekretar za zdravstvo.
U dve "ekspoziture" iste osnovne škole đaci pohađaju nastavu u tri smene. Ni upravi nije jasno kako. Kaluđerica je deo Grocke, jedne od retkih opština u Srbiji koje mogu da se pohvale pozitivnim prirodnim priraštajem. Pre dve godine bilo je osam odeljenja jedne generacije, sad ih je čak deset. Krajem prošle godine između MZ Kaluđerica i Grada potpisan je ugovor o izgranji nove osnovne škole.
- Krajem januara ili početkom februara preduzeće "Graditelj" trebalo bi da počne izgradnju nove škole za oko 2.000 učenika. Škola će biti opremljena najmodernijom fiskulturnom salom i imaće, čak, i prostorije za školskog lekara i stomatologa. Đaci bi trebalo da krenu u tu školu već u septembru 2010. godine - kaže Vladimir Todić, gradski sekretar za obrazovanje.
Jedini vrtić "Lane" ima sličnu sudbinu kao i škola "Aleksa Šantić". Bez slobonih mesta. U Mesnoj zajednici kažu da su kod broja 960 prestali da vode evidenciju koliko dece čeka za upis, a oko 500 mališana trenutno ima svoje mesto u vrtiću. Srećom po decu, obdanište je skoro renovirano.
- U toku ove godine Grad će izgraditi novi vrtić koji bi trebalo da reši problem upisa oko 300 mališana. Iako su iz MZ Kaluđerica tražili samo proširenje kapaciteta postojećeg obdaništa, Grad će napraviti potpuno novi objekat od 2.200 kvadrata - kaže Ljiljana Jovčić, sekretar socijalne i dečje zaštite.
Iako je Kaluđerica naselje sa mnogobrojnim nerešenim problemima, izgradnja osnovnih institucija je sve izvesnija. Barem prema najavama nadležnih organa.

Na današnji dan, 28.01.2009.

814. Umro je Karlo I Veliki, franački kralj od 768. i rimsko-nemački car od 800, kada ga je krunisao papa Lav III. Znatno je proširio kraljevstvo i postao gospodar gotovo cele zapadne i srednje Evrope. Uveo je sistem kraljevskih vazala kojima je dodeljivao nasledne posede (feude) i tako stvorio vladajuću klasu velikih zemljoposednika.

1547. Umro je engleski kralj Henri VIII, koji je nakon dolaska na presto 1509. proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradnjom jake flote postavio temelj budućoj pomorskoj sili. Ženio se šest puta, a nakon sukoba s papom, koji je odbio da poništi njegov prvi brak, oduzeo je papi vlast nad crkvom u Engleskoj, proglasio 1534. sebe vrhovnim crkvenim poglavarom i utemeljio anglikansku crkvu.

1689. Engleski parlament objavio je abdikaciju kralja Džejmsa II. Poslednji vladar iz dinastije Stjuart bio je prisiljen na napusti presto zbog njegovih pokušaja da vrati katolicizam u Englesku.

1812. Rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja i višegodišnji ministar unutrašnjih poslova u ustavobraniteljskim vladama.

1846. Na balu u Beču prvi put je izveden "Srpski kvadril", delo koje je Johan Štraus mlađi komponovao po nalogu kneza Miloša Obrenovića.

1857. Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od osnivača Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918).

1878. U Nju Hejvenu u SAD je puštena u rad prva telefonska centrala, dve godine nakon što je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.

1887. Rođen je poljski pijanista Artur Rubinštajn.

1935. Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus.

1939. Umro je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta (Teatar Ebi).

2003. U Beogradu je preminuo Miloš Milutinović (70), jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena.

“Brzi” vozovi Beograda

Za godinu i po dana Beograd bi mogao da dobije uređenu gradsku železnicu. Grad planira da uloži nekoliko stotina miliona dinara za sređivanje ovog sistema. Pre toga sa "Železnicom", u čijoj je nadležnosti Beovoz, treba da se raščiste upravljački odnosi.
U ovogodišnjem budžetu za "Beovoz" planirano je 300 miliona dinara. Prema rečima Željka Đukanovića, direktora gradske Direkcije za javni prevoz, ova suma je za početak dovoljna da se rekonstruiše dobar deo pruga, gde se vozovi sporije kreću.

Nekada projektovane brzine vozova na beogradskim prugama iznosile su od 100 do 120 kilometara na čas. Međutim, zbog neodržavanja šina "Beovoz" se danas u proseku kreće od 20 do 40 kilometara na čas. Želja je da se posle remonta pruge njegova brzina poveća bar na 70 kilometara na sat.

Ukoliko sistem gradske železnice zaživi, onda bi za koju godinu počelo i širenje ove mreže. Gradio bi se krak ka Borči i drugim naseljima kraj Zrenjaninskog puta. Prugom bi sa centrom grada bio spojen i aerodrom. Za sada se razmišlja o dve trase. Jedna bi od Novog Beograda išla sa leve strane autoputa, pored Kvantaške pijace, dok bi druga išla preko Bežanijske kose prema Surčinu, a zatim kraj puta ka aerodromu. Među idejama je i da se gradi južni krak Beovoza ka Obrenovcu.

Kulturna dobra

U skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima, Zavod za zaštitu kulture zaštitio je ukupno 333 nepokretna kulturna dobra na području Beograda, među kojima su najpoznatiji Beogradska tvrđava, Knez Mihailova ulica, zgrada Narodne skupštine, Skadarlija… Od toga je devet prostornih kulturno-istorijskih celina, 21 arheološki lokalitet, 296 spomenika kulture i sedam znamenitih mesta.

Kulturna dobra zakonom su zaštićena i kao takva ne smeju se oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti može menjati njihov izgled, svojstvo ili namena.
To i jeste jedan od razloga što je, samo nekoliko dana otkako je Beogradski sajam na predlog Zavoda za zaštitu spomenika proglašen spomenikom kulture, Vlada Srbije povukla svoju odluku. Iako je Beogradski sajam neprevaziđeni građevinski poduhvat, proglašenje za kulturno dobro ugrozilo bi privatizaciju tog javnog preduzeća.
Da bi neko zdanje bilo proglašeno za kulturno dobro, neophodno je da su za njega vezani neki događaj ili ličnost od značaja za našu istoriju.
- Da li je u nekom zdanju živela značajna ličnost, ili se odigrao neki istorijski događaj, ili samo zdanje ima značaj u arhitektonskom ili urbanističkom smislu, preduslovi su da bi neki objekat poneo titulu spomenika kulture - kaže Lidija Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Tako u spomenike kulture spadaju i crkve, manastiri, privatne kuće, zgrade u kojima se danas nalaze pojedine osnovne škole, zgrade biblioteka, spomen-grobovi, spomen-obeležja koja čuvaju uspomenu na značajne događaje, ličnosti i mesta iz istorije.
U zavisnosti od značaja, postoji podela na kulturna dobra, kulturna dobra od velikog značaja i kulturna dobra od izuzetnog značaja.
U kulturna dobra od izuzetnog značaja, kojih ima 15, spadaju Beogradska tvrđava, Konak kneza Miloša u Topčideru, Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, Knez Mihailova ulica. Kulturna dobra od velikog značaja, kojih na teritoriji Beograda ima 51, jesu zgrada Železničke stanice, kuća vojvode Stepe Stepanovića, Doktorova kula, Crkva brvnara u Vraniću, Beogradska zadruga…

Kursna lista za 28.01.2009.

NAZIV ZEMLJE	KUPOVNI KURS	PRODAJNI KURS
Evropska unija	96,05	96,62
Švajcarska	63,57	63,95
Velika Britanija	103,32	103,94
SAD	72,44	72,88

Voda i struja

Puštanjem u rad crpne stanice "Patin majdan", rešiće se višegodišnji problem nestašice vode u podavalskim naseljima među kojima je i naselje Vrčin. Izgradnjom novog objekta, znatno je rasterećen rad postojeće stanice koja vodom snabdeva potrošače u Vrčinu. Do domaćinstava u podavalskim naseljima dolaziće dodatnih 25 litara pitke vode u sekundi, što predstavlja polovinu od dosadašnjeg ukupnog kapaciteta za čitav region.

Izgradnja trafo-stanice Beograd 20, koja će doprineti energetskoj stabilnosti u glavnom gradu, počeće 1. aprila na novoj lokaciji u Mirijevu, a rok za završetak radova je 18 meseci. Projekat TS "Beograd 20" obuhvata izgradnju trafo-stanice, pristupnog puta i priključnih dalekovoda 400 i 110 kilovolti. Dalekovodi prelaze preko tri opštine Palilula, Zvezdara i Grocka. Prema rečima Milivoja Kričke, direktora Centra za investicije u preduzeću "Elektromreže Srbije", Beograd će izgradnjom nove trafo-stanice dobiti mnogo pouzdanije i kvalitetnije napajanje električnom energijom. Vrednost projekta dostiže sumu od 2 milijarde dinara.

Vesti za 28.01.2009.

Ministarstvo prosvete juče je pojedincima i ustanovama zaslužnim za razvoj obrazovanja tokom prošle godine uručilo 13 Svetosavskih nagrada.

Dan Svetog Save obeležen u obrazovnim ustanovama širom Srbije priredbama, svečanim akademijama, besedama...

Sveta arhijerejska liturgija služena u Crkvi Svetog Save u Beogradu.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je juče je da će Vlada Srbije pomoći privredi kroz podsticajna sredstva od milijardu evra benificiranih kredita.

Filmovi "Okupacija 101" i "Mir, propaganda i obećana zemlja", koji govore o izraelsko-palestinskom sukobu, biće prikazani danas u Domu omladine, a nakon filmova biće održana i tribina posvećena tom sukobu.

Crvena zvezda poražena od Pamese u 1. kolu grupe K druge faze Evrokupa - 73:85

Najbolji rukometaši Srbije u poslednjem kolu druge faze SP u Zadru savladali Makedoniju - 32:28

Kupovni kurs evra 96.04 prodajni 96.63

Najviša temperatura danas 5 stepeni.

Grip u Beogradu

U poslednjih nedelju dana, u prestonici je registrovano 13.063 obolelih od akutne respiratorne bolesti i 66 obolelih od gripa, rekao je epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje dr Veljko Đerković. U Srbiji je do sada registrovano 5.195 obolelih od gripa, što je dvostruko manji broj nego prošle godine u ovo vreme.
Prvenstveno oboljeva radno aktivno stanovništvo, potom deca uzrasta do četiri godine i deca školskog uzrasta.