Rundek u Sava centru

Cela sala na nogama od prve pesme– to baš i nije česta pojava na koncertima u "Sava centru". Kada to uspete,kao što je sinoć pošlo za rukom Darku Rundeku i njegovom "Kargo orkestru",spektakl je zagarantovan.

Tako nešto je, doduše, moglo da se nasluti i nekoliko dana pre koncerta, kada je objavljeno da su sve karte planule. Ne samo to – kao da je svaki milimetar u dvorani bio „rasprodat“, u hali koja zvanično prima nešto više od 3.800 ljudi bilo je preko 4.000 duša. A kad je odmah na početku krenula „Ena“ buka je postala zaglušujuća. Kao da je ceo "Sava centar" nastupao, sa bine se samo dirigovalo. Pošto je odavno koncertno promovisao poslednji studijski album, Rundek je ovoga puta sa svojim bendom priredio „best of’ repertoar iz svih faza svoje karijere i to je publika, očekivano, prihvatila sa oduševljenjem.

U prvoj polovini koncerta dominirale su numere sa solo albuma – „Ista slika“, „Ay Carmela“, „Zumbul“, sve je proključalo uz „Makedo“. Ni ovoga puta nije zaboravljen veliki Milan Mladenović, čula se pesma koju je Darko pre nekoliko godina otpevao na tribjut albumu EKV-a „Jako dobar tatoo“ – „Kao da je bilo nekad“. Ovacije je, uz Rundeka, dobila i violinistkinja u telu muškarca Izabel, kao i nekoliko članova benda koji su izveli maestralne vokalno-plesne solo tačke. Pesme „Ruke“ i „Ljubav se ne traži“ ostavljene su da prave društvo hitovima Haustora „Ulala“, „Uzalud pitaš“ u drugom satu koncerta, a pred „napuštanje bine reda radi“ sve je buknulo uz „Apokalipso“.

Najavljeno gostovanje frontmena sarajevske grupe „Letu štuke“ Dina Šarana ostavljeno je za bis, a čula se, naravno, njihova pesma „Sunce“ koju su na svom prvencu snimili upravo sa Rundekom. Ipak, kao da su svi čekali da počnu da recituju „Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku starim parobrodom koji vozi sol…” – ne može Rundekov koncert da prođe bez „Šejna“.

Još jednom je bina ostala prazna, da bismo, za sam kraj, pred povratak u kišnu decembarsku noć ogrnuli „Šal od svile“. Za pravi „Greatest Hits“ karijere Darka Rundeka falile su još, recimo, „Bi mog’o da mogu“, „Neobičan dan“, ali mora nešto da se sačuva i za najavljeno obeležavanje tri decenije od okupljanja „Haustora“ – naredne ili 2010. godine.

Do tada, od Rundeka možemo da očekujemo rad na novom albumu, i možda ipak još poneki nastup sa „Kargo orkestrom“, iako je najavljeno da im je ovo bio oproštajni koncert. Rundek je to nazvao „novinarskom patkom“ - da li je baš tako ili je po sredi bilo i medijsko dizanje prašine uoči koncerta, nije toliko ni bitno. Brzo će se videti kojim će putem Rundek dalje krenuti i sa kim će sarađivati, ali, sudeći po tome kakve fanove raznih generacija ima, gotovo da ne postoji bojazan da može bilo šta da mu ugrozi reputaciju.

Tekst: Milan Ćunković
Izvor: Na dlanu

Danas je Sveti Nikola

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave praznik Svetog Nikole, jednog od prvih i najvatrenijih zagovornika zvanične hrišćanske vere i crkve, kojeg jednako poštuju hrišćani Istoka i Zapada.

SPC dan smri svetog Nikole obeležava kao dan smrti Čudotvorca Mirlikijskog koji je zaštitnik mnogobrojnih srpskih pravoslavnih porodica.

Nikoljdan je jedna od najčešćih slava u Srbiji, pa se smatra čak da svi slave svetog Nikolu - polovina kao krsnu slavu, dok druga polovina posećuje domaćine slave.

Sveti Nikola koji je rođen u gradu Patari u oblasti Mire Likijske u vreme cara Valerijana (190-260) umro je 6. decembra 345. godine, pa tog dana svi hrišćani daju pomen svetitelju.

Sveti Nikolaj čije je ime u grčkom značenju - pobeditelj naroda (niki - pobeda i laos-narod) smatra se u hrišćanskom svetu pobediteljem zla nad dobrim koji je kao propovednik pravoslavnog hrišćanstva u prvim vekovima imao najveći broj pristalica.
Sveti Nikola je istorijska ličnost i, prema zapisima, bio je arhiepiskop hrišćanske crkve u oblasti Miri Likijskoj a istorija hrišćanske crkve pamti ga kao učesnika Prvog vaseljenskog sabora kojeg je 325. godine sazvao car Konstantin (280-337) želeći da uvede red u hrišćanskoj crkvi koju je ozvaničio Milanskim ediktom 313. godine.

Na tom prvom saboru na kome su se rešavala pitanja hrisćanske dogme i smbola vere učestvovali su najugledniji predstvanici hrišcanski crkava među kojima i arhiepiskop Nikolaj kao poglavar Likijske mitropolije.

Na ovom saboru su sveti oci ustanovili Svetu Trojicu kao simbole hrišćanske vere, a svetitelj Nikolaj se proslavio osobitom žustrinom u utvrđivanju pravoslavne dogme.

U zapisima prvog sabora stoji da se arhiepiskop Nikolaj žestoko sukobio, čak je udario šamar jeretiku Ariji koji je zagovarao potpuno drugačiji pristup verovanju u Tri ličnosti, negirajući božansku prirodu Isusa Hrista.

Sabor u Nikeji je usvojivši verovanje i učenje o Božanskoj prirodi Hristovoj koji je - postao čovek da bi postao Spasitelj čovečanstva, prognao i anatemisao Ariju i njegove malobrojne sledbenike.

Ocu Nikolaju oduzet je ariepiskopski omofor zbog nedopustivo drskog ponašanja, ali mu je ubrzo vraćen sa svim dostojanstvima hrišćanske crkve u čijem je službovanju i propovedi proveo ostatak života.

Hrišćanske crkve slave i prenos moštiju svetog Nikole koje su 22. maja 1096. godine prenesene iz Patare Mirlikijske u Bari, gde i danas počivaju, i smatraju se mestom na kome se sreću i na kome će se pomiriti istočni i zapadni hrišćani i njihove podeljene crkve.

Mnogopoštovan u srpskom pravoslavlju sveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva, pa su najstarije crkve njemu posvetili.

U manastiru Studenica crkvu Svetog Nikole (13. vek) podigao je Stefan Nemanja a kralj Uroš I Nemanjić i kraljica Jelena Anžujska sagradili su pored svoje zadužbine u manastiru Gradac crkvicu svetog Nikole koja je i danas gotovo netaknuta.

Među mnogobrojnim svedočanstvima zabeleženo je i da je kralj Stefan Dečanski kome je, prema predanju, sveti Nikola vratio vid, zlatom okitio crkvu Svetog Nikole u Bariju.

U srpskim manastirima sveti Nikola se slika u odeždi arhiepiskopa a najlepše predstave uključujući i scene sa Rvog vaseljenskog Sabora su u manastiru Dečani (14. vek).

U manastiri Morača su fresko zapisi iz 13. i 17. veka na kojima su prikazana čuda svetog Nikole koji spasava moreplovce u nevremenu koje ih je zadesilo na putu za svetu zemlju.

"Molitvama je more krotio", kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, pa otuda i običaj da se uoči svetog Nikole, u vreme prazničnog bdenija sve lađe zaustave i bace sidra.

U srpskom pravoslavlju slava svetog Nikole pada u vreme Božičnog posta, pa je običaj da se na slavsku trpezu iznose posna jela.

Otkriveni Leonardovi crteži

Tri crteža čiji je autor možda Leonardo da Vinči otkrivena su na poleđini slike renesansnog majstora "Bogorodica sa detetom Isusom i Svetom Anom" koja se nalazi u Luvru.

Na poleđini slike "Bogorodica sa detetom Isusom i Svetom Anom" otkriveni su crteži, čiji je autor možda Leonardo da Vinči.

Crteži su pronađeni kada je slika skinuta sa zida, kako bi bila odneta na ispitivanje u laboratoriju.

Konzervator sa odeljenja za slike "primetio je na poleđini dva slabo vidljiva crteža od kojih jedan predstavlja glavu konja, a drugi polovinu lobanje", navodi se u saopštenju Luvra.

Centar za istraživanje i restauraciju pri Muzejima Francuske, potvrdio je prisustvo dva crteža i otkrio postojanje još jednog na kome su predstavljeni dete Isus i jagnje.

"Ukoliko se utvrdi da stil crteža podseća na Leonarda da Vinčija, nastaviće se ispitivanja kako bi se eventualno rasvetlila njihova geneza", dodaje se u saopštenju.

Glava konja, dimenzija 18 sa 10 centimetara, predstavljena je iz poluprofila, a životinja kao da pokušava nešto da uhvati njuškom.

Drugi crtež, polovina lobanje, samo je skica dimenzija 16,5 sa 10 centimetara.

Treći, jedva vidljiv golim okom, visine petnaestak centimetara, predstavlja dete Isusa kako se igra sa jegnjetom.

Crteži na poleđini radova veoma su retki, a do sada nijedan nije bio otkriven na nekom delu Leonarda da Vinčija.

Zvezdarske zimske čarolije

Toplije vreme, vetar i kiša koja je rominjala prethodnih dana nisu dozvolili radnicima SC „Olimp” da juče, kako su planirali, naprave ledeni teren u „zvezdarskoj oazi”, ali sugrađani već za vikend mogu da očekuju otvaranje klizališta u ovom centru. Kako je objasnila Vesna Rosić, direktorka „Olimpa”, do subote očekuju zahlađenje koje će sugrađanima omogućiti da „zaplešu” na tamošnjem ledenom terenu.

Neophodno je da temperatura padne ispod desetog podeoka, a prvi dan po otvaranju klizališta jezdenje po njemu biće besplatno za sve sugrađane. Oni koji nemaju klizaljke mogu da ih iznajme za 150 dinara. U sportskom centru naglašavaju da je obuća za klizanje veoma kvalitetna, jer je nabavljena lane, a ove godine dokupili su klizaljke od broja 39 do 41, jer najviše klizača nosi te brojeve. Biće povećan broj klizačkih termina, organizovaće ih na svaka dva sata. Radnim danima teren će biti otvoren od 16 do 20 časova, a vikendom od 10 do 20 sati, kada počinje poslednji termin za uživanje na kristalnoj površi. Ulaznica za uživanje na ledu biće samo 50 dinara skuplja nego lane, pa će koštati 200 dinara.

– Prethodne godine zainteresovanost sugrađana bila je velika, bez obzira na povećanje broja klizališta u gradu poslednjih godina. Ima dosta zaljubljenika u klizanje koji nas posećuju, a ovo je prilika i za neklizače da dođu i nauče se zdravoj i zabavnoj rekreaciji – objasnila je Rosićeva.

I ove godine za zvezdarske osnovce će od 5. januara, do kraja raspusta biti organizovana besplatna školica klizanja u terminu od 8.30 do 9.30 časova. Kako da naprave prve piruete i okrete učiće ih profesionalni trener na terenu, koji će od prvog sumraka biti osvetljen, a radi uživanja posetilaca i okružen prijatnim muzičkim zvucima.

Metro u najavi?

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je juče da će za procenu koja je vrsta metroa - laki ili teški - potrebna gradu, u pomoć biti pozvani i strani stručnjaci, a da će konačna odluka o gradnji biti doneta do aprila. Kako bi bila doneta najbolja odluka u interesu Beograđana, već su pozvani stručnjaci iz Španije, Nemačke i Austrije...