Loše vreme usporava izgradnju tornja na Avali

Zbog lošeg vremena koje, uprkos velikim naporima neimara, usporava izgradnju Avalskog tornja, neizvesno je da li će novi-stari simbol Beograda svečano biti otvoren 29. aprila. Prvi posetioci, kako je planirano, na vrh kolosa trebalo bi da se popnu tačno na dan kada je srušen u NATO bombardovanju pre jedne decenije, ali će po svemu sudeći, morati da sačekaju. Cele zime radnici se suočavaju sa katastrofalnim vremenskim uslovima. Padao je sneg, gradilište je okovao led, spuštala se magla, a sada duva i vetar koji na Avali zna da dostigne brzinu do čak 30 metara u sekundi. Pedeset radnika, u dve smene, svakodnevno se bori sa prirodom. Bez obzira na to što se neretko dešava da zbog lošeg vremena grade samo jedan sat dnevno, neimari su televizijski toranj uzdigli već do 114. metra, a trebalo bi da, kao i "original" bude visok čitava 203 metra.
Novac, kao i sva tehnička oprema koja je neophodna da bi toranj imao i telekomunikacionu i turističku funkciju su obezbeđeni. Međutim, prema rečima Bate Milatovića, inicijatora i urednika akcije "Izgradimo toranj na Avali", vreme će odlučiti kada će kolos zasijati punim sjajem.
Ne postoji nijedan razlog da toranj ne bude gotov do 29. aprila, osim vremenskih uslova. Emisiona tehnika se već ugrađuje, antena je nabavljena i dalje sve zavisi od vremena. Prethodni televizijski toranj na Avali sagrađen je 1965. godine na osnovu projekta arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića, a projektnu konstrukciju je uradio inženjer Milan Krstić. Ubrzo po njegovom otvaranju, Asocijacija tornjeva iz Pariza proglasila ga je najlepšim na svetu, u kategoriji trokraka. Novi-stari simbol Beograda, čija je gradnja počela 6. februara 2007. godine, imaće dva lifta marke "šindler", ali će građani do vidikovca na 122. metru, ako žele, moći da se popnu i peške kako bi sa najviše građevine na Balkanu uživali u pogledu na sve četiri strane sveta.